Za­vod za sta­ti­sti­ku (Mon­stat) utvr­dio je da je to­kom pro­šle go­di­ne bi­je­la ku­ga vla­da­la u 13 op­šti­na, a za­bri­nja­va­ju­ća je či­nje­ni­ca da je u Šav­ni­ku ro­đe­no sa­mo 15 be­ba. Šav­nik je je­dan od gra­do­va iz ko­jeg se bi­lje­ži naj­vi­še ise­lja­va­nja, a pri­rod­ni pri­ra­štaj je ne­ga­ti­van go­di­na­ma i la­ni je bio mi­nus 23, od­no­sno za to­li­ko je broj umr­lih bio ve­ći od bro­ja pre­mi­nu­lih.
Po­da­ci Mon­sta­ta po­ka­zu­ju da je la­ni u Cr­noj Go­ri umr­lo naj­vi­še sta­nov­ni­ka u po­sled­njih pet go­di­na.
Mon­stat je kon­sta­to­vao da je la­ni pri­rod­ni pri­ra­štaj u Cr­noj Go­ri bio po­zi­ti­van i iz­no­si 1.105. Po­sma­tra­no po re­gi­o­ni­ma, naj­vi­še ro­đe­nih (3.755) i umr­lih (2.890) je u sre­di­šnjem re­gi­o­nu. Na sje­ve­ru je pri­rod­ni pri­ra­štaj bio ne­ga­ti­van, od­no­sno mi­nus 411, što zna­či da je za to­li­ko ve­ći broj umr­lih od ro­đe­nih. U go­di­šnjim iz­vje­šta­ji­ma o mi­gra­ci­ja­ma Mon­sta­ta na­ve­de­no je da je sje­ver u po­sled­njih pet go­di­na na­pu­sti­lo čak 6.129 gra­đa­na.
– Naj­ma­nji broj ži­vo­ro­đenih za­bi­lje­žen je u ma­ju 2016. i to 538, od to­ga 255 dje­čaka i 283 dje­voj­či­ce. Mje­seč­ni re­kord za 2016. go­di­nu po bro­ju ži­vo­ro­đe­nih je jul, ka­da je na svi­jet sti­glo 740 be­ba – na­ve­li su u Mon­sta­tu.
U toj in­sti­tu­ci­ji is­ti­ču da je pri­rod­ni pri­ra­štaj ne­ga­ti­van u Plje­vlji­ma (–237), Da­ni­lov­gra­du (–59), Ko­la­ši­nu (–51), Nik­ši­ću (–43), Ce­ti­nju (–41), Ža­blja­ku (–39), Plu­ži­na­ma (–36), Šav­ni­ku (–23), Moj­kov­cu (–20), Her­ceg No­vom (–19), Pet­nji­ci (–10), An­dri­je­vi­ci (–9) i Bi­je­lom Po­lju (–1).
– Naj­ve­ći pri­rod­ni pri­ra­štaj je u Pod­go­ri­ci 1.008, Ro­ža­ja­ma 218, Bu­dvi 170 i Be­ra­na­ma 107. U pe­ri­o­du od 2012. do 2016. go­di­ne, re­kor­dan go­di­šnji broj, od 7.569, ži­vo­ro­đe­ne dje­ce za­bi­lje­žen je la­ni. U 2015. ro­đe­no je naj­ma­nje ži­vo­ro­đe­ne dje­ce, od­no­sno 7.386. U 2013. go­di­ne umr­lo je naj­ma­nje li­ca u Cr­noj Go­ri i to 5.917. Pro­šle go­di­ne su umr­la 6.464 li­ca, što je za po­sma­tra­ni pe­ri­od mak­si­mum. Naj­ve­ći pri­rod­ni pri­ra­štaj za­bi­lje­žen je 2013. go­di­ne i iz­no­si 1.558. U po­sma­tra­nom pe­ri­o­du naj­ni­ži pri­rod­ni pri­ra­štaj, 1.057, za­bi­lje­žen je u 2015. go­di­ni – ob­ja­šnja­va­ju u Mon­sta­tu.
U go­di­šnjem iz­vje­šta­ju o mi­gra­ci­ja­ma pi­še da je po­zi­ti­van ise­lje­nič­ki sal­do za­bi­lje­žen u cen­tral­noj i pri­mor­skoj re­gi­ji, s tim što je on ve­ći u pri­mor­skom i iz­no­si 583 li­ca, dok je u sre­di­šnjem 502. To­kom pro­te­kle go­di­ne ve­ći je broj ise­lje­ni­ka ne­go do­se­lje­ni­ka bio u Bi­je­lom Po­lju, Nik­ši­ću, Be­ra­na­ma, Plje­vlji­ma, Ro­ža­ja­ma, Pla­vu, Ce­ti­nju, Moj­kov­cu, Ko­la­ši­nu, Plu­ži­na­ma, Ža­blja­ku i u Ko­toru. Raz­li­ka iz­me­đu bro­ja do­se­lje­ni­ka i ise­lje­ni­ka naj­ve­ća je u Pod­go­ri­ci i iz­no­si 990, u ko­rist do­se­lje­ni­ka.
Ko­men­ta­ri­šu­ći od­se­lja­va­nja i ni­zak pri­ro­di pri­ra­štaj u Šav­ni­ku i na sje­ve­ru od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta u tom gra­du Mi­li­ja Će­ra­nić ka­že da je sje­ver re­gi­on ko­ji po­la­ko iz­u­mi­re.
– Šav­nik je sa­mo jed­na stav­ka. Ma­da ka­ko je kre­nu­lo mi će­mo ne­sta­ti. Iz­ne­na­đe­nje je i to 15 dje­ce što je ro­đe­no, jer omla­di­na ode odav­de. Evo vam sli­ko­vit pri­mjer, jed­nom pri­li­kom sje­de­ći na te­ra­si ho­te­la gle­dao sam pro­la­zni­ke, pre­po­znao sam sa­mo jed­nu dje­voj­ku ko­ja je iz Šav­ni­ka, a ne­že­nja ima­mo pun grad. Ova omla­di­na ide iz Šav­ni­ka tra­že­ći po­sao, ovi u go­di­na­ma što osta­ju ne mo­gu ra­đa­ti. Jed­no­stav­no, vla­da bez­na­đe i lju­di bje­že, iako se pri­ča o ne­kim pod­sti­ca­ji­ma ostan­ka na se­lu ja vi­dim sa­mo su­prot­no – ka­že Će­ra­nić.
On is­ti­če da u Šav­ni­ku to­kom ve­ćeg di­je­la go­di­ne ima svega 1.000 sta­nov­ni­ka.
– Lje­ti se to po­ve­ća, jer lju­di do­đu da po­sje­te ima­nja, ali se ne za­dr­ža­va­ju, jer u Šav­niku se te­ško mo­že gra­di­ti ži­vot – sma­ra on.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Vla­di­mir Mar­ti­no­vić ocje­nju­je u iz­ja­vi za „Dan” da ako je ak­te­ul­na vlast ra­di­la ne­što mar­lji­vo i pre­da­no, on­da je to uni­šta­va­nje sje­ve­ra u pro­te­klih 27 go­di­na. On is­ti­če da ni­je iz­ne­na­đen broj­ka­ma o ise­lja­va­nju sa sje­ve­ra, jer su u tom kra­ju osta­li sa­mo naj­u­por­ni­ji ili oni ko­ji ni­je­su ima­li ku­da da odu.
– Od­la­zak iz ze­mlje je kraj­nje sred­stvo iz­ra­ža­va­nja sta­va o sta­nju u za­jed­ni­ci. Na­rod sa sje­ve­ra li­šen je ubje­đe­nja da mo­že uti­ca­ti na dru­štve­no-po­li­tič­ke to­ko­ve i da mo­že sop­stve­nim pred­u­zet­ni­štvom ostva­ri­ti svo­je eko­nom­ske in­te­re­se i za­to od­la­ze tr­bu­hom za kru­hom. Svi in­du­strij­ski ka­pa­ci­te­ti su uni­šte­ni, pri­va­ti­za­ci­je ne­u­spje­le, imo­vi­na u ru­ka­ma taj­ku­na i kri­mi­na­la­ca bli­skih vr­hu vla­sti, a obi­čan na­rod osta­vljen na mi­lost i ne­mi­lost bez ade­kvat­nih so­ci­jal­nih pro­gra­ma ko­ji bi omo­gu­ći­li tim lju­di­ma da po­kre­nu ne­ki po­ro­dič­ni bi­znis – iz­ja­vio je Mar­ti­no­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma Ja­sne Kne­že­vić iz So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je (SNP), sa sje­ve­ra je po­seb­no pri­mjet­no ise­lja­va­nje mla­dih, ko­ji idu ka cen­tral­nom i ju­žnom di­je­lu dr­ža­ve. Ona sma­tra da ako že­li­mo da raz­vi­ja­mo sje­ver, za­dr­ži­mo po­sto­je­će gra­đa­ne i do­bi­je­mo no­ve, on­da tre­ba vi­še ula­ga­nja u taj re­gi­on.M.S.


So­ci­o­e­ko­nom­sko bez­na­đe

Ko­or­di­na­tor Al­ter­na­ti­ve Ve­sko Pe­jak oci­je­nio je za „Dan” da je bi­je­la ku­ga u dr­ža­vi po­uz­ro­ko­va­na so­ci­o­e­ko­nom­skim bez­na­đem, te da nam po­la­ko sa eko­nom­skim slijedi i bi­o­lo­ško ga­še­nje dr­ža­ve.
– DPS ra­di na ise­lja­va­nju sje­ve­ra već go­di­na­ma. Ra­di­li su to de­ve­de­se­tih si­lom, sa­da to ra­de eko­nom­skim pri­ti­skom. Ono što je naj­ve­ća tra­gi­ka je to da se nji­ho­ve žr­tve sla­žu sa tom po­li­ti­kom ise­lja­va­nja, jer upor­no gla­sa­ju DPS, a ne­ma­ju na­mje­ru da se bu­ne zbog tog or­ga­ni­zo­va­nog na­či­na ise­lja­va­nja. Za oče­ki­va­ti je da sa­mo ove go­di­ne iz ze­mlje po­bjeg­ne oko 15.000 lju­di. Za ne­kih 15 do 20 go­di­na ti isti gra­đa­ni će se vra­ti­ti jed­nom go­di­šnje da gla­sa­ju par­ti­ju zbog ko­je su ovu ze­mlju na­pu­sti­li. Ka­ko taj po­riv ob­ja­sni­ti osim osvet­nič­kim ža­rom? Sve­te se na­ma ko­ji se bo­ri­mo da bi oni ži­vje­li bo­lje – sma­tra Pe­jak.